СРБИ КОЈИ ЖИВЕ НА КИПРУ НЕ ОСЕЋАЈУ СЕ КАО СТРАНЦИ

Број Срба који живе на Кипру стално варира, али се процењује да у тој земљи са регулисаним боравком има између 1.000 и 2.000 Срба.

Српски и кипарски народ везује иста релгија, слична култура, дугогодишњи добри политички и економски односи, али и борба за очување територија, у чему се међусобно подржавају.

Због те чињенице између осталог, као и због тога што између две земље нема визног режима, Срби који живе на Кипру, али и они који повремено овде бораве и раде или долазе као туристи, не осећају се као странци. 

“Грчки Кипрани доживљавају Србе као један братски народ и на Кипру никада нисмо доживели било какву врсту односа осим као са својима”, рекао је за Танјуг у Никозији Ненад Богдановић, Србин који годинама живи и ради у тој земљи.

Богдановић је и председник Друштва српско-кипарског пријатељства које је основано пре непуне две године, а са њима се током своје недавне посете Кипру сусрео и министар спољних послова Никола Селаковић.

Друштво је још у процесу регистрације и окупља стотинак чланова, који нису само Срби већ и Кипрани којима је близак наш народ и Србија, јер су у време бивше Југославије студирали у Србији или су у браку са Србином или Српкињом. “У нашем Друштву не постоје ми и они, већ смо сви ми заједно”, каже Богдановић.

Циљеви оснивања тог Друштва, додаје он, јесу боље упознавање историје и културе два народа, учвршћивање пријатељства, промовисање културних вредности, као и свака друга врста сарадње на пољу економије, спорта, образовања. . .

На Кипру већ две деценије постоји српска школа, а поред тога, Богдановић каже да се у оквиру кипарске православне цркве у Храму Светог Саве у Лимасолу једном месечно одржава верска служба на српском језику, а ускоро ће, каже, служба на српском бити одржана и у Никозији.

Службу држи, истиче Богдановић, велики пријатељ Срба отац Панталејмон, који је пореклом из северне Грчке, а живи на Кипру, док нашу земљу посебно воли јер је у њој студирао, а и ожењен је Српкињом. "И они су пример тог пријатељства, сарадње и јединства између Кипрана, Грка и Срба", наглашава Богдановић.

Члан Друштва српско-кипарског пријатељства је и Драгана Николић Христу, која 21 годину живи и ради као учитељица у српској допунској школи на Кипру, а која за Танјуг наводи да се часови одржавају у три града Никозији, Лимасолу и Ларнаки.

Тренутно српску допунску школу на Кипру похађа око 40 ученика, истиче Николић, а сећа се да је ранијих година било више ђака, чак до 70.

Тај пад постоји јер, како каже, наши људи почињу полако да се враћају у Србију. Већина деце је, додаје она, из мешовитих бракова, око 80 одсто, а у почетку, пре 20 година, било је више деце из чисто српских бракова.

Овде очекују да ће друштво стицати и нове чланове и да ће радити на што већем приближавању два народа, а услове за то виде и у туристичким понудама - Срби овде долазе на море, а Кипрани у Србију због религиозног и ловног туризма.

Богдановић истиче и да су Срби и Кипрани чланови Друштва, организовали неколико хуманитарних акција, заједничка окупљања, како у Никозији, тако и у месту Омодос које се налази у планинском делу, а како каже, биће их још.

Танјуг